U vrtlogu svakodnevnih obaveza, između posla, odgajanja troje dece i gradnje kuće, našli smo se u situaciji da zanemarimo ono najvažnije - svoje zdravlje. Moderan način života, prepun obaveza i stresa, doveo nas je do toga da izgubimo vreme za sebe, što je rezultiralo viškom kilograma i lošim psihičkim stanjem. Bili smo svesni da je vreme za promenu.

Odlučili smo da večernje sedenje uz televiziju i nezdrave grickalice zamenimo aktivnošću koja nam je na prvi pogled delovala kao idealno rešenje - biciklizmom. Smatrali smo da je to savršena aktivnost za nas – vremenski manje zahtevna od šetnje (što se kasnije pokazalo kao zanimljiva zabluda) a pruža izvanredan fizički napor. Pre četiri godine, nabavili smo polovne bicikle srednje klase i krenuli u avanturu koja će nam promeniti živote.

Početak nije bio lak. Prva vožnja do Margite bila je izazovna. Činilo se beskrajno teško, ali nas to nije obeshrabrilo. Naprotiv, svidelo nam se i nismo želeli da odustanemo. Zaljubili smo se u istraživanje našeg okruženja na dva točka, upoznali sva sela u okolini i postali zdraviji i srećniji ljudi.

Bojan je pronašao strast u brdskom biciklizmu (montain biking-u), istražujući nove staze i osvajajući vrhove, dok sam ja više uživala u drumskom biciklizmu, uprkos tome što sam prvih nekoliko godina vozila brdski bicikl po drumu.

Promena je bila vidljiva - ne samo na našem fizičkom izgledu, već i na našem mentalnom stanju.

Prošle godine, prešli smo na drumske bicikle, što je vožnju podiglo na potpuno novi nivo. Postali smo svesni važnosti zaštitne opreme - kaciga, naočara, kvalitetne biciklističke odeće, svetala i reflektujućih prsluka. Naše vožnje postale su duže i brže, a vožnja od 100km postala je naša nova norma.

Disciplina i doslednost postali su naši najbolji prijatelji. Ima dana kada moramo da se nateramo da izađemo na vožnju od bar 40km, ali to na kraju uvek rezultira zadovoljstvom i osveženjem. Bojanova pobeda na prvoj MTB trci, na kojoj je učestvovao sa najskromnijim biciklom na stazi, bila je velika radost za nas, a druženje sa drugim biciklistima pravo otkriće.

Meni je bila želja da se oprobam u Brevet vožnji. To su dugometražne vožnje koje nisu takmičarskog karaktera, već su svojevrstan test izdržljivosti uz vremensko ograničenje u kojem vožnja mora da se završi. Sa troje prijatelja sam vozila „Spartanski brevet“ u dužini od 200km. Svi smo uživali u vožnji i uspešno je završili.

Biciklizam nam je promenio život. Ne samo da smo postali fizički aktivniji i zdraviji, već smo upoznali divne ljude i stekli nove prijatelje. Nadamo se da ćemo i našu decu inspirisati da zavole biciklizam kao što smo mi. Volim da se našalim kako smo sa stotke u kilogramima prešli na stotke u kilometrima.

Biciklizam nam je sada u krvi i jedva čekamo nove izazove. Ako naša priča može nekoga da inspiriše da sedne na bicikl i počne da menja svoj život na bolje, bićemo više nego srećni.

Biciklizam nije samo sport, to je način života.