Tačno je 19h i cela porodica se smestila ispred televizora. Na malim ekranima pojavljuje se čuvena maskota Skočko. Počinje TV Slagalica. I tako već punih trideset godina.

Kvizove sam zavolela od malih nogu. Gledanje kvizova bilo je uvek još jedan povod da se porodica okupi u nekoj zajedničkoj aktivnosti. Roditelji, stariji brat i ja smo se međusobno “takmičili” ko će znati više tačnih odgovora i tako razvijali svoju maštu i radoznalost.

Prvi susret sa neposrednim učestvovanjem u kvizu dogodio se u srednjoj školi. Sa troje svojih drugara učestvovala sam u kvizu “Koliko se poznajemo?” Kviz je realizovan u saradnji Radio Televizije Vojvodina i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i obrazovanje, a učestvovale su srednje škole iz čitave Vojvodine. Kviz je bio tematski i bavio se kulturom, umetnošću, istorijom, običajima i ostalim značajnim pojedinostima vezanim za narode i narodnosti koji žive na tlu Vojvodine. Učešće ekipe moje škole bilo je uspešno, stigli smo do finala i osvojili treće mesto, ali važnije od zvaničnog rezultata bilo je to što smo naučili koliko smo slični u svojoj različitosti i da se, ukoliko postoje, znanjem mogu prevazići sve predrasude.

Nakon tog srednjoškolskog kviza, učestvovala sam u kvizovima "Potera," "TV Slagalica," i "Najslabija karika". Svaki od kvizova ima svoj specifični sistem takmičenja, što ih čini posebno zanimljivim i izazovnim. Uvek sam bila zadovoljna svojim učešćem, bez obzira na zvanični ishod, jer mi je svaki kviz doneo neprocenjivo iskustvo i saznanje o sopstvenim mogućnostima.

Sa druge strane, sport je već godinama sastavni deo mog života, a trčanje i joga su glavne aktivnosti koje mi pomažu u održavanju psihofizičkog zdravlja. Iako veza između sporta i kvizova na prvi pogled nije očigledna, oni zapravo dele nekoliko interesantnih povezanosti. Priprema i učestvovanje u kvizu je svojevrsna mentalna vežba koja je jednako zahtevna kao fizička priprema sportista. Aktivno bavljenje sportom, prvenstveno trčanjem, naučilo me je da nikada ne odustajem, posebno kada je najteže. Upornost mi pomaže da budem usmerena ka cilju i da se borim, čak i kada gubim. Ta strategija se često pokazala uspešnom, jer sam mnogo puta uspela da preokrenem rezultat u svoju korist i pobedim.

U mentalnoj pripremi za takmičenje najviše mi pomažu tehnike joge. Moja omiljena definicija joge je „joga umirenje nemirnog uma“. Fizičke vežbe (asane), tehnike disanja i opuštanja, koncentracije i meditacije su tehnike koje umiruju um i doprinose boljem mentalnom fokusu i koncentraciji, pomažući mi da prevaziđem tremu. Ove tehnike zahtevaju posvećenost i disciplinu, jer kao i u svemu, dosledna primena donosi rezultate.

Moje učešće na kvizovima nikada nije bilo motivisano isključivo pobedom (iako je lep osećaj biti najbolji u nečemu 😊). Glavni motiv je da se zabavim, upoznam interesantne ljude, steknem nova iskustva, pomerim sopstvene granice i usput naučim nešto novo. Zanimljivo mi je da izazovem samu sebe i otkrijem šta je to što tek treba da naučim. Znanje potrebno za uspešno učestvovanje u kvizovima se stiče tokom celog života i zavisi od naše radoznalosti, interesovanja, onoga što čitamo, gledamo, kakvim smo ljudima okruženi i koliko smo spremni da sve to upijemo i ugradimo u sopstvenu ličnost.

Za kraj, svima bih preporučila da se usude i oprobaju u nekom kvizu. Da izazovu sebe i prevaziđu sopstvene nesigurnosti. Bez obzira na ishod, svakako će biti bogatiji za novo iskustvo.